Gorski Vijenac - Martinovići i Borilovići

"Pleme Orlovića po zaslugama za srpsku slobodu zauzima prvo mesto u Staroj Crnoj Gori. Njihova prošlost da se pratiti od Kosova i ona je jedna svetla nit kroz dosta tamnu istoriju Crne Gore za doba posle 1482. Kada se budu ispitala porekla i prošlost svih srpskih porodica u našoj zemlji i objavili svi dokumenti iz mletačkih, austrijskih, srpskih i turskih arhiva, koji se odnose na Crnu Goru od 1482. do današnjih dana, moći će da se da iscrpan rad o ovom velikom i zaslužnom plemenu" - pisao je Andrija Luburić.

Direct descendants from Pavle Orlović are the noble families of Martinović (Мартиновић) from Bajice near Cetinje, Montenegro, and Samardžić (Самарџић) from Krivošije in Boka Kotorska, Montenegro, until 17th century also known as Martinović-Orlović and Samardžić-Orlović. Martinović family are descendants of Bajo Orlović, and Samardžić family are descendants of Bajo's brother Savo. There are many other descedants of Pavle Orlović, but without recognized status of nobility. Orlović familly is now oldest living Serbian noble house dating from Vuk Orle (XIII century).


Grb Martinovica:






Tudor Nenojev Ivanovic sa Cetinja ( Thudor Nenoe Ivanovich de Cetinje) zaduzio se u Kotoru, 1. septembra 1440, kod Luke Pautinova 14 perpera i 10 1/2 grosa za pancir ... Ovaj dokumenat je dragocjen. Otkriva najstarijega pretka pet Martinovica iz "Gorskog vijenca", Ivana, savremenika Orlovica Pavla, Obilica i Kneza Lazara. Ivan je po svojim godinama mogao biti ucesnik u kosovskom boju. Otkriva njegovog sina Nenoja, do kojega dopire porodicno predanje. Unuk Ivana Orlovica nabavlja pancir u Kotoru pomocu Luke Pautinova, kod kojega je kci kneza Lazara, Jelena, majka Balse III, ostavila svoje blago.
Na celu bajickih doseljenika stojao je Nenoje, koji je u ime svoga sela stavljao granicne znake. Neosporno, to je bio Nenoje Ivanov Orlovic, jer je sa njegovim doseljavanjem i negovih srodnika nastalo novo stanje u Bajicama, prije Ivana Crnojevica. U prilog toga govore i drugi mjesni nazivi u Bajicama kao: Orlovici, Orlovica dolina, Orlovica lazina, Orlovica kuca, Orlovica bastina. Medjutim, Nenoje Ivanov zivio je oko 1410, a njegov otac, Ivan, mogao je biti brat, sinovac ili sin Orlovica Pavla.

Prvi knez sa Bajica koji se pominje u poveljama Crnojevica je Stepan Nenojevic, 1489-te.
Prve vojvode iz Bajica se pojavljuju krajem 17-og veka.

vojvoda Vuksan Nikolin
vojvoda Batric Martinovic
pa onda 7 vojvoda, potomaka Batrica:
7 vojvoda Martinovica - Drago Batricev, Niko Stijepa Tomaseva, Stijepo Nikov, Nikola Stijepov, Bogdan Nikolin, Nikica Bogdanov i Marko Dragov

3 serdara Martinovica - Milo Djikanov, Djiko Milov i Milo Djikov


Gorski Vijenac

Obrad

Da vi pričam što mi se prisnilo.
Naroda se bješe mnogo diglo,
kao nekud da krste nosimo;
sunce peče da oči iskoče,
i tvrđa je kudijen idemo.
Dok sidemo ka na ovo polje,
počinemo pod jednu jabuku,
ispod koje i potočić vraše.
Svi se u hlad pod njom sabijemo,
uberemo zrelijeh jabukah,
kao cukar svaka bješe slatka;
pop očita pod njom evanđelje.
U to doba pet Martinovićah
digoše se jedan za drugijem
i za njima tri četiri druga.
Sav ih narod gleda kad odoše;
a oni ti stube, te uz crkvu:
na oltar se od crkve popeše
i na njemu krst zlatni metnuše.
Krst zasija ka na gori sunce,
i sav narod na noge ustade,
časnome se krstu pokloniše.

...

Iguman Stefan

Đe si bio danas, amanati,
te si doma tako pozna doša?
Stoja u lov toliko nijesi;
ranije si svagda dohodio.
I đe su ti tjelohranitelji,
dva Novaka i barjaktar Pima!
Ne bio ih puštavat od sebe.
Bio dozvat, dok ti Božić prođe,
dva tri sina staroga Martina,
jere ti se ja sve bojim, sinko,
da će Turci tebe izgubiti.
Dvadest, tridest da noćas udare,
kako ti se kuća osamila,
što bi šćeli, to bi učinili!

Vladika Danilo
Ne boj mi se, akobogda, đedo!

...
Cuje se grmljava pusakah niz polje. Pojaha Vladika Danilo hata i izide u polje. Kad eto niz polje pet sest stotinah ljudih: On potrci konja i brze bolje dodje medju njih. Oni se svi oko njega u kolo okupi. Videci Vladika pet Martinovicah, Vuka Borilovica i tri svoje sluge sve krvave, poce ih zapitovati.

Vladika Danilo

Pricajte mi sto je tamo bilo:
al' ste vuci ali ste lisice ?


Vojvoda Batric

Veseli su glasi, gospodare,
klanjamo se Bogu i Bozicu.
Najpridje ti Bozic cestitamo,
cestitamo Bozic Gori Crnoj !
Mi pet bratah pet Martinovicah
i tri tvoj sluge najvjernije
sa sokolom Borilovic - Vukom
poklasmo se sinoc sa Turcima.

U pomoc nam ko god cu pritece,
sakupi se vojske kao vode.
I sto cu ti duljiti pricanje ?
Koliko je ravnoga Cetinja,
ne utece oka ni svjedoka,
ni da kaze kako im je bilo,
te pod sablju svoju ne metnusmo
koji ni se ne kce pokrstiti;

Koji li se pokloni Bozicu,
prekrsti se krstom hristijanskijem,
uzesmo ga za svojega brata.
Kuce Turske ognjem izgorijesmo,
da se ne zna ni stana ni traga
od nevjerna domacega vraga.
Iz Cetinja u Djeklic podjosmo.
Djeklicki se razbjezase Turci
malo koga od njih posjekosmo
ma njihove kuce popalismo;
od meceta i turske dzamije
napravismo prokletu gomilu,
neka stoji za uklin narodu.


Vladika Danilo

Blago meni, moji sokolovi,
blago meni, junacka svobodo !
Jutros si mi divno voskresnula
iz grobovah nasijeh djedova !
...

Kolo

Bože dragi, svjetla praznika!
Kako su se duše prađedovske
nad Cetinjem danas uzvijale!
Igraju se na bjela jata,
kako jata divnih labudovah
kad se nebom vedrijem igraju
nad obrazom svjetla jezera.
Sokolovi pet Martinovićah,
koje jedna prsa zadojiše
a odnjiha jedna kolijevka,
dva Novaka s barjaktarom Pimom,
i viteze Borilović Vuče,
koji prvi udriste na Turke, -
ko umije vama splesti v'jence?
Spomenik je vašega junaštva
Gora Crna i njena svoboda!


Isecak iz knjige Vladike Vasilije Petrovica - Istorija o Crnoj Gori:

"Послије тога, 1711, године онај велики господар чија је успомена вјечито достојна хвале, цар Петар Први, самодржац сверуски, чувши о славним и храбрим подвизима црногороског народа, изволио им је послати своје повеље, хвалећи њихову вјерност и постојаност, подстичући у њима усрдност према хришћанској вјери да узму оружје у помоћ Његовом Величанству против варвара Турака. Овако је Велики Господар писао и другим хришћанским народима, и нико се не одважи да дигне оружје против Порте Отоманске, сем једини Црногорци, под вођством свог митрополита Данила Шћепчевића од Његуша Петровића. Он је заиста имао славне војсковође, а то су: први од Његуша његов рођен брат дук < војвода > Радуле Петровић, са својим синовцем сердаром Савом Петровићем, сердар Вук Радоњић, Вучета Радоњић, кнез Марко Богдановић, војвода и губернатор Вукота Вукашиновић, кнез Којица Николић, војвода Вук Мићуновић, кнез Станко Ковачевић, кнез Вукосав Ивановић, Вуксан Милић, кнез Петар Вучетић, војвода Никола Мартиновић, кнез Станоје Мартиновић, кнез Иван Вулетић, кнез Мартин Брајић, кнез Лука Махина, кнез Никола Побор, губернатор Никола Лазаревић, сердар Вук Мирковић, војвода Вук Раданов Паштровић, војвода Машан Бољевић, војвода Илија Дупила, кнез Никола Клисић, кнез Вук Булановић <Вулановић> кнез Михајло Ивановић, кнез Стефан Вуловић, војвода Вук Ђурашковић, кнез Вулиша Ражунатовић < Ражнатовић > , кнез Иван Љуботиња, кнез Вук Вујовић, Никола Свјетлоћа, војвода Бошко Стјепановић < Шћепановић >, Вук Радовић, кнез Пилета Радуловић, кнез Раде Гвозденовић, војвода Мијушко Пљешивчевић, војвода Јездимир Бљелопављић, војвода Ћетко Пилетић Пипер, војвода и губернатор Радоња Дрекаловић, војвода Милош Васојевић, војвода Милош Братоножић, војвода Ђон Стале Климент. Смјело и с великом вољом пођоше с оружјем у руци против Порте Отоманске и побјеђиваху варваре, због чега Порта по закључењу мира с Русијом одлучи да пошаље велику војску на Црну Гору под вођством сераскера Ахмет-паше, који са 60 хиљада турске војске нападе Црну Гору 1712. године, али је од Црногораца била потпуно разбијена. "

Martinovici se javljaju i kao kao likovi u drami "lazni car Scepan mali". Pominje se Нико Мартиновић, војвода , Вуксан Милић, војвода , Јован Аврамовић Бјелица, прото i Перо Вукотин Мартиновић



Majka Danila Prvog Petrovica (osnivaca dinastije Petrovic-Njegos) je Slava Martinovic - Orlovic
Majka Petra Prvog Petrovica Njegosa (Svetog Petra Cetinjskog) je Andjelija Martinovic - Orlovic
Majka kralja Nikole Prvog je Anastasija (Stana) Martinovic - Orlovic.
Link

Pleme Cetinje