Mića Orlović

Miloje - Mića Orlović: Uživao sam u Titovom društvu

Svojim markantnim izgledom te specifičnim načinom vođenja različitih emisija i kvizova svojevremeno je izgradio status rado viđenog voditelja na tada novom mediju, televiziji. Bilo ga je svugdje - u novinarstvu, filmskoj i strip umjetnosti, te sportu nekadašnje Jugoslavije.
Pisao je za različite studentske novine, vodio TV i radio dnevnike, jutarnje programe. Profesionalno se bavio košarkom i stonim tenisom, a okušao se i kao glumac, i to u 13 domaćih i inostranih filmova. Svoje penzionerske dane danas provodi uz dobru pustolovnu ili istorijsku knjigu i kompjuter.
Njegovo ime je Miloje - Mića Orlović.
DJETINJSTVO
Njegov život počinje u Valjevu gdje je rođen 28. maja 1934. godine. Sjeća se Mića da je kao dijete bio znatiželjan, nesnosan i nemiran.
"Sve me interesovalo. Umeo sam da budem dosadan da isteram te svoje želje. Imao bih različita interesovanja. Čeprkao sam po svemu i uživao u tome. Bio sam tutor mlađem bratu i nas dvojica smo zajedno počeli da se bavimo muzikom i sportom. Išli smo u nižu muzičku školu, dok je za to bilo mogućnosti. Tata se mnogo selio tada - imao je takav posao, jer je bio stručnjak za šumarstvo. Ipak, uvek smo se vraćali u Valjevo. Moja majka je Valjevka, a otac je s granice Kosova. Brat i ja imali smo prelijepo detinjstvo. Bavili smo se malo muzikom, malo sportom - kao i svi klinci", sjeća se Mića.
Kaže da su se on i brat već u gimnazijskim danima opredijelili za fakultet.
"U to vreme bili smo dobri stonoteniseri. Čak smo dogurali do kluba Radnički iz Valjeva. A ubrzo potom je košarka došla na red kojom sam se profesionalno bavio. Igrao sam u tadašnjoj studentskoj reprezentaciji Jugoslavije. Generalno gledano to je bila lepa mladost", priča Mića.
Onda je došao period studija i zajedno s bratom Mića je upisao književnost. "Brat je otišao na jugoslovensku, a ja na jugoslovensko-svetsku. On je bio briljantan student s desetkama, a ja kampanjac. Toliko sam ganjao tu košarku, da sam kasnio na sve ostalo", priča Mića. U to vrijeme već je počeo raditi kao novinar u studentskim listovima "Student" i "Mladost".
OD RADIJA DO TELEVIZIJE
"Bio sam i stalni dopisnik jugoslovenskog sportskog lista. Tada ste morali tri godine da provedete kao pripravnik, pa tek onda dobijete licence za neku rubriku. To je bio ozbiljan pristup poslu. U to vreme živeo sam u studentskom gradu. Tu sam stanovao četiri godine, a petu se, zbog zakašnjenja na studiju, šlepao kod brata i još jednog druga Krune. Tu sam bio ilegalac. Posle toga bilo je sve u redu. E, već tada sam vodio razglasnu stanicu u studentskom gradu. Razglasna stanica je obaveštavala 6.000 ljudi, studenta. To sam radio tri puta dnevno", priča Mića.
Tada je dobio ponudu da se prijavi na konkurs za radio-spikere.
"Neko je čuo da ja dobro govorim, da imam čist jezik, dobre akcente, dikciju. Ponuđeno mi je da idem na konkurse za radio-spikere. Ali, u isto vreme, bio je otvoren konkurs za sportske reportere. Rekli su mi da mogu jedno i drugo. Tehničar koji je radio u studiju razglasa studentskog grada, neki Zijad iz Zavidovića, stavi mene na jedan motor, hrkavi, i odemo u Radio Beograd na konkurs. Ja prođem i za sportskog reportera i za spikera. Radio sam uporedo i jedno i drugo, ali to se nije moglo dugo izdržati. Znate, ni šefovi neće da vi lutate. Ne ide to baš", sjeća se Mića.
Stalno zaposlenje na radiju dobio je 1957. godine, a u to vrijeme publiku počinje osvajati novi medij - televizija.
"Kada se pojavila televizija Direkcija je naredila da idem na TV. Pripreme su trajale nekoliko meseci. Gostovao sam u Zagrebu, gdje su oni malo ranije krenuli s upoznavanjem s tehničom, itd. Tamo smo radio jednu emisiju 'Kultura u Beogradu'. Tako su se stvarala neka prijateljstva u Zagrebu i Beogradu. Interesantno je da smo Oliver Mlakar i ja istog dana i meseca dobili stalno zaposlenje. On u Zagrebu, a ja u Beogradu. Sećam se, to je bio 15. oktobar 1957. godine", priča Mića.
ŠARMANTNI JOSIP BROZ
Prvi put se pojavio na malim ekranima 1958. godine. Vodio je Dnevnik.
"To je bio 23. avgusta 1958. godine. Beše to Dnevnik. Bio sam predan tom poslu. I ne može se reći ni za mene i moje generacije da smo uludo trošili vreme. Bili smo profesionalci. Mnogo se čitalo. To je bila moda. Sva sreća da je tako bilo. Tako da je to bila kreativna, ozbiljna, profesionalna mladost", kaže Mića dodajući da je u prvom kontaktu s kamerama imao malu tremu zbog vijesti o Titovom obilasku velesajma.
"Imao sam malu tremu tog prvog dana, ali više zbog vesti, jer je Tito tog 23. avgusta 1958. godine obišao otvaranje velesajma. Zbog toga sam bio uzbuđen. Ali, upoznao sam Tita jer je to bilo u opisu mog posla. Sećam se da sam ranih sedamdesetih godina bio pozivan na specijalne programe koje je Titov kabinet priređivao u Karađorđevu, čuvenom lovištu. To se organizovalo za diplomate svake jeseni. Nikad nije bio fiksan datum, ali se kretao oko praznika Republike. Tamo je bilo opuštanja i prilika za razgovor. Tito je znao za mene. U to vreme smo Oliver i ja već radili kvizove i stekli smo ogromnu popularnost", priča Mića.
Kaže da je uživao u Titovom društvu.
"On je bio izuzetno šarmantan čovek, bez obzira šta se pričalo o njemu. Bio je dvostruka ličnost. U političkom smislu i nekim svojim odlukama, bio je nedokučiv za nas. Ali, privatno, bio je jedan šarmer i uvek je zabavljao celo društvo. To je bio neverovatno. Po tome mi je ostao u sećanju. Bio je vrlo jednostavan i srdačan. Znam da je politički imao i nekih grešaka, ali je imao i sjajnih poteza. Nama je omogućio da dobro živimo".
GLUMAC I STRIP JUNAK
U tom "zlatnom" periodu Mića je glumio i u nekim filmovima, a snimio ih je ukupno 14.
"Suviše sam voleo televiziju da bih se posvetio filmu. U ono vreme kao popularnu ličnost malih ekrana zvali su me ne snimanja jer im je mnogo za prodaju tog filma. Bilo je dobrih filmova, ali i onih koji su se snimali samo za uzimanje para. Poslednji film koji sam snimio zvao se 'Nije nego' gdje sam igrao samog sebe", objašnjava Mića dodajući da se okušao i kao strip junak.
"Bio sam treći strip junak. Jedan reditelj, čijeg se imena i ne sećam, režirao je jedan sumanut, blesav film. Taj isti redatelj, kada je propao na tom filmu, pravio je te stripove. To su bili neki krimići. Jedan broj tog stripa sam pročitao. Moram priznati da je malo amaterski slikano, te da je naivan u svojoj prezentaciji. Ali, oprobao sam se i u toj umetnosti".
NA PRINUDNOM ODMORU
Nakon Titove smrti, zavladala su burna vremena u Jugoslaviji, a takvo stanje u državi uticalo je i na profesionalni život Miće Orlović.
"Tadašnji direktor Goran Miljković me odredio za odgovornog urednika programa za inostranstvo. Imali smo sjajnu ekipu na jugoslovenskom nivou. To je bio najljepši period mog televizijskog obitovanja. Tih 12 godina smo putovali po svetu, radili emisije o našoj dijaspori. Imao sam veliku odgovornost, puno se radilo, ali je bilo i lepo. Držao sam 17 televizijskih privatnih stanica u Americi i Kanadi koje su bili dobre sve do 1990. godine kada je jedan od direktora doneo mudru odluku da prerano pređe na satelit. Pošto sam se bunio i stavio veto, oni su me 'skinuli'. I kad su me tu 'skinuli', teško je išlo dalje. Dve, tri godine bio sam vraćen u marketing. Ja s marketingom pojma nemam! Ali, dobro - bio sam programski urednik. Napravio sam dva kviza, 'Ginis' i 'Istorija srpskog naroda'. Posle sam izbačen - kao nepodoban. Imao sam prinudni odmor. Dobivao sam 33 odsto od plate i morao sam da ćutim do penzije. Od 1996. godine na ovamo je izgubljeno vreme. To su bile moje najzrelije godine, a sedio sam kod kuće, čuvao ženu i ona mene", kaže na kraju Mića.
Uvijek vozio dobre automobile, ali nikad nije kupio imanje
Danas se Mića kaje što nikad nije kupio imanje za "stare dane".
"Često sam putovao i vozao dobra auta. Recimo, 'ajkule', auto iz snova. Imao sam dva reklamna komada. Mogao sam da imam imanje, ali sam se kasno setio toga. Obožavao sam prirodu. Dobio sam ponudu, blizu Beograda, kod Šumica, da kupim kućicu od 150 kvadrata s dvorištem. Bila je ideja da dam svoj stan od 84 kvadrata i da uzmem kredit na tri godine. Ali bio sam kukavica. Bojao sam se kredita", povjerava Mića.
Kako je zaprosio svoju sadašnju suprugu Biljanu
"Baš sam tada došao na funkciju šefa programa za inostranstvo. Moj kum Drago Ilić mi je tada rekao da će mi sekretarica biti Biljana Vukičević. Bio sam razveden već tri godine. Moj kum mi kaže da je Biljana zaljubljena u mene, te da trebam da obratim pažnju na nju. To sam učinio i tada sam shvatio da ona potiče iz divne crnogorske porodice. Pozvala me je na ručak kod roditelja. To je trebalo da bude prosidba na starinski način. Njenom ocu sam objasnio da sam bio oženjen i da imam kćerku. I nakon mesec dana sam Biljanu pitao: 'Je li, mala, da li ja nešto za vas značim'. A ona meni: 'Čućeš, za koji dan, sada idem prvo do Podgorice i roditelja'. Čim se vratila iz Podgorice, otišli smo pravo kod matičara. Ona je osoba iz mog sveta. Uvek me razumela i lako smo komunicirali. Jako voli moju kćerku. Družimo se i s bivšom ženom. Baš treba da budem zadovoljan sudbinom koja mi je pružila neki mir", priča Mića.
Kućne radinosti
Danas Mića najviše vremena provodi u kući. Voli da popravlja uređaje u stanu, da mnogo čita, te da "skida" muziku s Interneta.
"Inače, moja zanimacija jesu radovi po kući. Volim da popravljam uređaje. Naravno sada više nisam bio čitač beletristike. To me prošlo. Ali, sam poludeo za putopisima, istorijom. To je zaraza. Ako ne čitam, onda sam uz kompjuter. Volim da 'skidam' muziku s Interneta. To traje već četiri godine. Na Interentu mogu da nađem evergrine koje niko nema i koje me vraćaju u dane mladosti, studija, profesionalnog život", kaže Mića.

...
"Mića Orlović bio je ne samo eminentni TV voditelj, već i neka vrsta jugoslovenskog pandana Johna Wayna. Kršan i markantan, sa humorom alpari onom teksaškom, vodio je kvizove i kontakt emisije ležerno i urođenom lakoćom. Zabavan ali i odrješit, predstavljao je prototip balkanskom muškarca/kauboja naspram feminiziranih tipova koji su kasnije naselili ekrane noseći svilene kravate i naušnice. "
...
"Finally, the announcer, Miloje Orlovic, is irreplaceable and our viewers have come to equate him with television itself in Serbia. "
...